Details

Hits: 6665

Krompir

Nutricionisti ističu da je svako omalovažavanje krompira i poređenje sa testeninom velika zabluda. Krompir je bogat gliceridima koji organizmu obezbeđuju dva važna minerala, čiji je nedostatak ponekad odgovoran za osećaj umora i malaksalosti. Izuzetno je bogat kalcijumom, fosforom bakrom, manganom, cinkom i molibdenom. Što se vitamina tiče, najviše je zastupljen vitamin C i neki vitamini grupe B, koji omogućavaju da se u organizmu iz glicida iskoristi potrebna energija. Zanimljivo je da se vitamin C polovično gubi ukoliko se krompir kuva ili peče neoljušten, a potpuno ukoliko se kuva oljušten i isečen, zato što se belančevine, skrob i vitamin C nalaze blizu kore. U odnosu na testo ima gotovo duplo manje kalorija, a sadrži čak 22  minerala. Sadrži i vitamin A koji deluje na regeneraciju organizma, kao i vitamin F, važan za zdravlje kože. Nije zanemarljiv ni sadržaj celuloze koja olakšava rad creva i usporava apsorpciju glicida i masti. U izvesnoj količini sadrži i proteine visokog kvaliteta, ugljene hidrate u obliku šećera, kao i jabučnu, limunsku i vinsku kiselinu.

Krompir je neutralna namirnica od koje mogu da se prave slatka i slana jela. Pokazao se delotvornim u održavanju opšteg zdravlja organizma koje podrazumeva i dobru kondiciju, a preporučuje se sportistima tri sata pre treninga da bi podigli nivo šećera u krvi i izbegli hipoglikemiju za vreme povećanog fizičkog napora. Sadrži i kukoamine, prirodne sastojke koji snižavaju krvni pritisak, a ovih sastojaka ima više u kuvanom nego pečenom krompiru. Delotvoran je kod reume i akutnog artritisa, upale pluća, akutnog bronhitisa, odstranjuje glavobolju i povišenu temperaturu. Za dijabetičare nije preporučljiv.

Krompir je zastupljen je u svim zemljama sveta, a pradomovina su mu Andi i Peru u Južnoj Americi , odakle su ga Španci u 16. veku preneli u Evropu. Na prostorima Južne Amerike je gajen 8000 godina pre naše ere, a u Srbiju ga je prvi put doneo počekom Prvog srpskog ustanka Dositej Obradović.