- Details
- Hits: 7553
Plavi patlidžan
Plavi patlidžan potiče iz Indije, a u Evropu je donet u srednjem veku, dok je na područje Balkana stigao sa turskim okupatorima.
Najviše mu pogoduje plodno i humusno zemljište pod blagim nagibom sa dosta svetlosti, vode i toplote. Nagle promene temperature mu ne pogoduju pa se u proleće rasađuje kada temperatura vazduha pređe osamnaest stepeni. Na našim prostorima je najzastupljeniji domaći, srednje dugi patlidžan, a od ostalih sorti poznati su bugarski, ljubičasti dugi, delikates, odeski...
Patlidžanov koren je razgranat, jak i doseže do dubine od jednog metra i dosta se brže razvija nego nadzemni deo biljke. Stablo mu je drvenasto i čvrsto i naraste, do pola metra. Žbunoliko je i razgranato sa krupnim, izduženim listovima ovalnog ili jajastog oblika i tamnozelene boje. Cvetovi su svetloljubičasti, veoma lepog izgleda, prečnika do pet centimetara i samoplodni, mada ovaj zadatak često obave vetar i insekti.
Može da bude različitog oblika, (izdužen, valjkast, kruškast, ovalan, jajast) i krupnoće. Na našim prostorima može da dostigne težinu i do jednog kilograma. Njegova unutrašnjost je ispunjena gusto zbijenim žućkastim ili zelenkastim mesom, koje je prošarano slabo izraženim režnjevima u kojima se nalazi sitno seme. Podkožica ploda je glatka, čvrsta i tamnoplave ili tamnoljubičaste boje. Za berbu dospevaju tokom leta i jeseni, a za upotrebu se preporučuju upravo ovakvi mladi i nezreli plodovi je sadrže mnogo manje solanina, materije koja potpuno zrelim plodovima daje gorak ukus i koja može da izazove povraćanje i proliv. Ni mlade patlidžane ne bi trebalo jesti sveže već prerađene pečenjem, pohovanjem, prženjem, kuvanjem ili u obliku pirea ili paštete. Kako bi bili još lakši za probavu, pre pripreme za jelo može da im se odstrani kora. Najbolje se skida pre prženja odnosno posle kuvanja i pečenja.
Veoma hranljiv i lekovit, plavi patlidžan poseduje belančevine, šećer, celulozu, hemicelulozu, ulje, pektin, kao i mineralne materije - kalijum, kalcijum, fosfor, sumpor, hlor, mangan, magnezijum, natrijum, gvožđe, jod i bakar. Od vitamina su zastupleni B1, B2, B5, C vitamin i provitaminima A. Najveći deo njegovog sadražaja je voda, a uz to je i niskokaloričan. U 100 grama ima samo 28 kalorija. Kuvan ili sveže isceđen sok iz njega deluje jako antibakterijski, a listovi se koriste u lečenju hemoroida i opekotina. Njegova delotvornost je poznata protiv angine, upale grla i krajnika, a kao stari narodni lek stavlja se pečen na grlo spolja. Od suvih i samlevenih plodova se dobija prah koji je delotvoran u zaustavljenju krvarenja iz nosa, a korišćen u malim količinama snižava holesterol i krvni pritisak. Patlidžan podstiče rad bubrega, bešike i lučenje mokraće. Povoljno deluje na jetru kao i pravilno funkcionisanje i pražnjenje probavnog trakta, a samim tim i čišćenju celog organizma. Uz sve to ima i umirujuće dejstvo na centralni nervni sistem.
Zbog svoje delotvornosti i bogatog sastava i kvaliteta, potrudite se da plavi patlidžan bude dostupan što više na vašoj trpezi u njegovoj sezoni. Iako se najčešće na našim prostorima spravlja pohovan, kod nas je poznat i kao sastojak ajvara i pinđura. Dobro se uklapa u musake, đuveč, razna pirea, prelive i premaze. Ukusan je u kombinaciji sa mesom i testeninom, pa probajte da napravite odvajkada znani patlidžan na neki nov način.