Klice

 

 

Klice soje, pšenice, kukuruza šećerca, suncokreta, graška, pasulja, nauta, rotkve, lucerke i kupusnjače – od njih najpre kres salate – mogu se, tako kpiti na zelenim pijacama i u samouslugama u većini evropskih zemalja, a od skoro i u Srbiji. Ali, najbolje je da ih sami uzgajate jer su tako najsvežija hrana dostupna čak i velegradskom čoveku. Rastu bukvalno pred vašim očima, u posudama koje možete držati na prozorima u stanu, u nekom kutku, u kuhinji ili na terasi, a berete ih  i koristite upravgvo onda kada vam zatrebaju.

 

Klice se dobijaju od zdravog, probranog i čistog semenja, koje možete staviti u providnu staklenu teglu, od prilike da zauzmu desetinu zapremine posude. Nalijte vodom koliko da ogrezne, poklopite platnom koje se zategne gumicom i ostavite da nabubri. To može potrajati nekoliko sati, ali i nekoliko dana. Zatim prospite vodu i nalijte novu, uz lagano mućkanje. Postupak ponovite narednih dana da biste isprali štetne materije. Svakodnevno dolivajte vodu da se semenje ne sasuši. Kada niknu klice, kvašenja su učestala u zavisnosti od vrste biljke, godišnjeg doba i temperature u stanu, trebalo bi ih kvasiti i do šest puta na dan. Klijanje je brže uz toplu vodu. Semenje kres salate možete naklijavati i između dve vlažne papirne salvete, koje će te kvasiti i do tri puta na dan. Klice niknu brzo i mogu se jesti već za nekoliko dana, kad dostignu dužinu od 4 do 5 cm i dobiju po dva listića. Odlične su za salate i sendviče. Po pravilu, kada je seme krupnije, koriste se kraće klice i obrnuto, kod sitnijeg semena klice bi trebalo da su duže.

 

U ishrani se klice nekih biljaka mogu upotrebiti zajedno sa semenom iz kojeg su iznikle, dok se klice žitarica odvajaju od semena, jer ono ima tvrdu ljusku. Sveže klice se, osim salatama, dodaju i raznim kuvanim jelima, varivima, supama, sosovima i hlebu. Amerikanci, na primer, rado stavljaju klice žitarica u pecivo, a pečeni naklijali pasulj u kolače, torte i druge slatkiše. I dok sveže voće i povrće brzo gube lekovita svojstva nakon branja, klice koje ste požnjeli iz tegle, sačuvale su sve materije koje poboljšavaju vaše zdravlje, jačaju prirodnu otpornost organizma, ublažavaju tegobe bolesnika i pomažu ozdravljenje tela i duše, kao i kod depresivnih stanja. Najhranjivije su klice mahunarki: sojine sadrže 40 odsto proteina, lucerke 35 odsto, a nekih vrsta pasulja oko 25 odsto ovih materija, pri čemu se odlikuju izuzetno niskom kalorijskom vrednošću. Zato su idealna dijatetska hrana, a mogu se jesti blago začinjene kao meze, posuti po varivima, kombinovati sa raznim vrstama svežeg ili barenog povrća, mesom, ribom, pa i voćem. Neke možemo jesti presne, dok bi druge trebalo nakratko obariti, odnosno dodati kuvanim jelima minut pre serviranja.

 

Additional information